Ono šta nas nisu učili o vodi
03.03.2021.
Povezanost čakri, žlezda i kristala – 1. deo
12.05.2021.
Joga je jedna od šest sistema indijske filosofije. Potiče od reči judž, što na sanskritu predstavlja jedinstvo, spoj. Donekle, mogli bismo reći da vežbanje joge i jeste spajanje uma i tela, spajanje sa božanskim, iliti otelotvorenje božanskog u nama. Joga predstavlja jednu od disciplina koja se uči praktičnom primenom, a najmanje teorijom, dakle, da bismo spoznali jogu, moramo da je primenjujemo i uvrstimo u svakodnevnicu.
Joga nije i nikako ne sme da se pomeša sa gimnastikom ili pukom fizičkom aktivnošću. Joga je pre svega kroćenje uma i ovladavanje istim. ‘Kada se čula umire, kad se um stiša, kada intelekt nije ustreptao – tada je dostignut najviši stepen. Takvo ovladavanje čulima i umom naziva se joga. Onaj ko to dostigne, oslobađa se
Telesni položaji (asane) koje zauzimamo u toku izvođenja joge predstavljaju samo jedan delić koji vežba telo, ali mnogo bitnije, asane, naposletku dovode do utišavanja uma, dakle vežbajući telo, dolazimo do vedrine i prozračnosti uma. Asane uvek predstavljaju položaje iz prirode, od drveta, preko moćne planine, od malenog skakavca do senzacionalnog položaja heroja. Dok je telo aktivno, um mora ostati miran. Um uvek osmatra senzacije u telu tokom vežbanja joge. Od izuzetne važnosti je da se u toku izvođenja vežbi osećamo ugodno i da ne prelazimo sopstvene granice, jer joga nije takmičenje sa drugima, joga nije ni takmičenje sa samim sobom, jer ne možemo uvek biti u stanju da isto izvodimo položaje. Stoga se u toku vežbanja ne bismo smeli osvrtati na to kako smo juče ušli u položaj, ili kako ćemo sutra. Za vežbača je najbitniji sadašnji trenutak i osvešćivanje trenutnih osećaja u telu. Asane su nezaoblilazni deo joga metodologije koju je sistematizovao Patanjđali u “Joga sutrama”. Iskusni praktičari znaju da je važno da je pokret lagan i usklađen sa udahom i izdahom, da se udisanjem unosi vitalna energija (prana) , da pažnja treba da prati svaki pokret. Posebna pažnja se pridaje redosledu kojim se asane izvode. Svaka asana ima svoje energetsko, zdravstveno i emocionalno dejstvo na praktikanta. Danas imamo dokaze (studije) koji govore u korist asana u odnosu na telesno zdravlje čoveka jer povećavaju fleksibilnost, snagu, ravnotežu, smanjuju napetost i stres, a takođe ublažavaju bolesti. Samo neke od njih su astma i dijabetes.
Asane predstavljaju samo jedan segment joge kao čitave filosofije življenja. Još jedan od bitnih aspekata joge svakako je i pranajama, vežbe disanja. Značenje reči pranajama na sanskritu predstavlja dah, ali i dušu. Dakle, nasuprot telu, vežbajući disanje, oslobađamo dušu. Npr. kada smo u stanju visoke emotivne razdraženosti, disanje je nekontrolisano, isprekidano, smirujući i kontrolišući disanje, smirujemo emocije, vraćamo telo i um u sklad. Pri udisanju osim za nas vitalnog kiseonika pimamo i pranu, za koju se smatra da je energija koja daje život svemu u univerzumu. Pranajamom se kontroliše prana. Disanje se može ubrzati i usporiti, a osnovno je biti svestan disanja. Svesno disanje se najbolje izvodi u sedećem položaju uspravnih leđa. Osećaj mira, jedinstva i lakoće je cilj. Stanje svesti je povezano sa kvalitetom prane u nama, a kako možemo uticati na protok prane u telu putem protoka daha, kvalitet našeg daha može da utiče na stanje naše svest. S tim u vezi, joga je tehnika kojom povezujemo disanje sa stanjem svesti kako bi telo oplemenili pranom i omogućili joj da teče kroz nas. Kroz dnevnu praksu pranajame mi svesno utičemo na um i smanjujemo gubitak prane iz našeg tela.
Za vreme pranajame nema kretanja. Jedini dinamični proces je disanje. Svestan izdah je dobar način za otklanjanje toksina iz organizma, oslobađajući mesto prani da postoji i širi se. Takođe, još jedan bitan segment joge jeste meditacija, ona dolazi naposletku i predstavlja produkt prethodno nabrojanog. Naime, kada smo smirili telo i um vežbajući položaje i očistili dah vežbajući pranajamu, dolazimo do stadijuma meditacije, potpuno smirenog stanja uma i otelotvorenja istinski božanskog u nama. Namera meditacije je negovanje tišeg, mirnijeg stanja uma. Ljudi koji se bave meditacijom često nameravaju da transformišu svoj um razvijajući osobine poput mudrosti i saosećanja. Postoji tiha i vođena meditacija. Tiha meditacija je meditacija gde meditiramo sami, bez vođstva, bez da neko drugi objašnjava postupak. Bitno je da opustimo telo i um namerno, da pratimo svoj dah, položaj tela i da se otvorimo ka tišini. Praksom meditacije možemo na svestan način uticati na moždane talase i na taj način direktno uticati na nivo naše percepcije, kreativnosti, svesti o sebi, konekciju sa drugima i Univerzumom, kontaktiramo i osvešćavamo svoju svrhu, proširujemo svesnost i bivamo prisutni. Meditacija sa druge strane umanjuje vezanosti koje nas uslovljavaju i čine neslobodnima. Takođe, pomaže nam da osvestimo naš mali ego koji je uvek “gladan” i stavlja nas u veliki ego sa kojim nemamo problem ni sa sobom i drugima.
Joga može doprineti sveopštem poboljšanju našeg organizma, može se koristiti i u medicinske i u terapeutske svrhe. Ali, nephodno je osloboditi se bio kakvih očekivanja. Istinski sledbenici joga filosofije ne očekuju promenu preko noći, nego strpljivo rade i sam rad zapravo predstavlja nagradu. Dakle, može se reći da je rad na sebi koji uvelikom praktikujemo vežbajući jogu sam sebi svrha. Plodove rada dobijamo kasnije, ali oni nisu prvi i osnovni razlog praktikovanja joge.
Joga sutra Patanđali
Kezzele viveka
Joga nije i nikako ne sme da se pomeša sa gimnastikom ili pukom fizičkom aktivnošću. Joga je pre svega kroćenje uma i ovladavanje istim. ‘Kada se čula umire, kad se um stiša, kada intelekt nije ustreptao – tada je dostignut najviši stepen. Takvo ovladavanje čulima i umom naziva se joga. Onaj ko to dostigne, oslobađa se
Telesni položaji (asane) koje zauzimamo u toku izvođenja joge predstavljaju samo jedan delić koji vežba telo, ali mnogo bitnije, asane, naposletku dovode do utišavanja uma, dakle vežbajući telo, dolazimo do vedrine i prozračnosti uma. Asane uvek predstavljaju položaje iz prirode, od drveta, preko moćne planine, od malenog skakavca do senzacionalnog položaja heroja. Dok je telo aktivno, um mora ostati miran. Um uvek osmatra senzacije u telu tokom vežbanja joge. Od izuzetne važnosti je da se u toku izvođenja vežbi osećamo ugodno i da ne prelazimo sopstvene granice, jer joga nije takmičenje sa drugima, joga nije ni takmičenje sa samim sobom, jer ne možemo uvek biti u stanju da isto izvodimo položaje. Stoga se u toku vežbanja ne bismo smeli osvrtati na to kako smo juče ušli u položaj, ili kako ćemo sutra. Za vežbača je najbitniji sadašnji trenutak i osvešćivanje trenutnih osećaja u telu. Asane su nezaoblilazni deo joga metodologije koju je sistematizovao Patanjđali u “Joga sutrama”. Iskusni praktičari znaju da je važno da je pokret lagan i usklađen sa udahom i izdahom, da se udisanjem unosi vitalna energija (prana) , da pažnja treba da prati svaki pokret. Posebna pažnja se pridaje redosledu kojim se asane izvode. Svaka asana ima svoje energetsko, zdravstveno i emocionalno dejstvo na praktikanta. Danas imamo dokaze (studije) koji govore u korist asana u odnosu na telesno zdravlje čoveka jer povećavaju fleksibilnost, snagu, ravnotežu, smanjuju napetost i stres, a takođe ublažavaju bolesti. Samo neke od njih su astma i dijabetes.
Asane predstavljaju samo jedan segment joge kao čitave filosofije življenja. Još jedan od bitnih aspekata joge svakako je i pranajama, vežbe disanja. Značenje reči pranajama na sanskritu predstavlja dah, ali i dušu. Dakle, nasuprot telu, vežbajući disanje, oslobađamo dušu. Npr. kada smo u stanju visoke emotivne razdraženosti, disanje je nekontrolisano, isprekidano, smirujući i kontrolišući disanje, smirujemo emocije, vraćamo telo i um u sklad. Pri udisanju osim za nas vitalnog kiseonika pimamo i pranu, za koju se smatra da je energija koja daje život svemu u univerzumu. Pranajamom se kontroliše prana. Disanje se može ubrzati i usporiti, a osnovno je biti svestan disanja. Svesno disanje se najbolje izvodi u sedećem položaju uspravnih leđa. Osećaj mira, jedinstva i lakoće je cilj. Stanje svesti je povezano sa kvalitetom prane u nama, a kako možemo uticati na protok prane u telu putem protoka daha, kvalitet našeg daha može da utiče na stanje naše svest. S tim u vezi, joga je tehnika kojom povezujemo disanje sa stanjem svesti kako bi telo oplemenili pranom i omogućili joj da teče kroz nas. Kroz dnevnu praksu pranajame mi svesno utičemo na um i smanjujemo gubitak prane iz našeg tela.
Za vreme pranajame nema kretanja. Jedini dinamični proces je disanje. Svestan izdah je dobar način za otklanjanje toksina iz organizma, oslobađajući mesto prani da postoji i širi se. Takođe, još jedan bitan segment joge jeste meditacija, ona dolazi naposletku i predstavlja produkt prethodno nabrojanog. Naime, kada smo smirili telo i um vežbajući položaje i očistili dah vežbajući pranajamu, dolazimo do stadijuma meditacije, potpuno smirenog stanja uma i otelotvorenja istinski božanskog u nama. Namera meditacije je negovanje tišeg, mirnijeg stanja uma. Ljudi koji se bave meditacijom često nameravaju da transformišu svoj um razvijajući osobine poput mudrosti i saosećanja. Postoji tiha i vođena meditacija. Tiha meditacija je meditacija gde meditiramo sami, bez vođstva, bez da neko drugi objašnjava postupak. Bitno je da opustimo telo i um namerno, da pratimo svoj dah, položaj tela i da se otvorimo ka tišini. Praksom meditacije možemo na svestan način uticati na moždane talase i na taj način direktno uticati na nivo naše percepcije, kreativnosti, svesti o sebi, konekciju sa drugima i Univerzumom, kontaktiramo i osvešćavamo svoju svrhu, proširujemo svesnost i bivamo prisutni. Meditacija sa druge strane umanjuje vezanosti koje nas uslovljavaju i čine neslobodnima. Takođe, pomaže nam da osvestimo naš mali ego koji je uvek “gladan” i stavlja nas u veliki ego sa kojim nemamo problem ni sa sobom i drugima.
Joga može doprineti sveopštem poboljšanju našeg organizma, može se koristiti i u medicinske i u terapeutske svrhe. Ali, nephodno je osloboditi se bio kakvih očekivanja. Istinski sledbenici joga filosofije ne očekuju promenu preko noći, nego strpljivo rade i sam rad zapravo predstavlja nagradu. Dakle, može se reći da je rad na sebi koji uvelikom praktikujemo vežbajući jogu sam sebi svrha. Plodove rada dobijamo kasnije, ali oni nisu prvi i osnovni razlog praktikovanja joge.
Joga sutra Patanđali
Kezzele viveka